Saznali smo da je u nedelju poslednji dan Robin Hud festivala u Servudskoj sumi, pa smo resili da vidimo sta se tamo desava i kako ga englezi obelezavaju.
Festival je vise osmisljen kao dobra zabava i ucenje istorije za decu, mada je i nama 'malo vecoj deci' super prijao. Zapravo ovo je bio prvi put da vidimo kako engleske porodice provode slobodno vreme, do sada smo samo vidjali pabove i mlade vandale, no eto i englezi umeju da uzivaju u prirodi i imaju gomilu male normalne dece :)
Po celoj sumi su inace rastrkani satori sa razlicitim glumcima koji prepricavaju price i dogadjaje koje mlada publika vrlo zainteresovano prati, ali takodje stalno nesto zapitkuju i ucestvuju u svemu. Jedna od studentkinja koja je bila sa nama je prokomentarisala da joj nije jasno kako su ovi tako strpljivi, sto za odgovore sto za neprestane pozive za slikanje :)
I tako setali smo mi gore dole po sumi, otisli na klasican engleski rucak, sad mi jos ostaje da probam klasican engleski dorucak :) i na kraju se uputili ka velikom hrastu.
Tu je naravno opet bilo svega i svacega, gadjanje iz luka, katapulta, gomila robin hud kapica, lukova i drvenih maceva... Izmedju ostalog je bio i ovaj alhemicar, kod koga je ovaj mali decak ispipao sve kamencice koje je mogao, a onda je pitao i sta je ovo zeleno pljosnato parce koje trenutno drzi u ruci na sta mu je alhemicar odgovorio da je to zmajeva koza. Mali je zacudjeno odvratio da je to ne moguce jer ni jedna koza nije tako tvrda, ali ga je alhemicar razuverio pricom da ne mozes da ubijes ili ubodes zmaja :)
I naravno veliki hrast je zaista velik...
Postoje razne teorije kako je nastao, najverovatnija je da je na tom mestu bilo skladiste hrane neke zivotinje i da je nekoliko maldica izraslo i povezalo se u jedno drvo. Inace je potpuno supalj iznutra i na nekim mestima se vide delovi koze koje su stavili da kisa ne bi upadala unutar stabla. Ako ne varaju u informacijama za turiste, kazu da ima preko 800 godina.
Ovo je prva engleska suma koju smo posetili (uobicajen pejzaz uz puteve su livade i njive) u svakom slucaju jako je cista, prijatna i mirise na sumu :) jedna od onih sitnica koje pocnu da vam nedostaju kada ste predugo u gradu. Pored velikog hrasta ima jos puno starih i zanimljivih stabala u sumi, a ponegde se moze naici i na cetinare, pa s'obzirom da smo imali pakleni vikend to nas je odmah podsetilo na more.
Inace na putu ka Servudskoj sumi smo videli znak za neki Rufford Park, tako da smo u povratku resili da svratimo i tamo, da ispitamo sta ima.
Pored ove zgrade koja je vec bila zatvorena postoji deo sa sredjenim bastama u kojima su razne skulpture i spomenici, a malo dalje je jezero koje je opkoljeno relativno divljom sumom tako da smo videli milion veverica dok smo ga obilazili, cak se i zeka tu zadesio na kraju :)
A evo i slike nasih saputnika, studenata, za taj dan :)
Izgleda da ovde veliko drvece nije neuobicajena pojava, do sada smo nabasali na pozamasan broj istih, tako se i iza ove zgrade naslo jedno veliko drvo. Ne znam da li vidite ove ljude koji igraju badminton, no zakljucili smo da englezi jako koriste svaku truncicu lepog vremena da izadju napolje i bave se nekom aktivnoscu ili bar sede na ovim fantasticno sredjenim travnjacima.
Toliko iz zemlje Robina Huda, sada kujemo planove za obilazak istocne obale da bar gledamo more ako vec ne mozemo da se kupamo :)
Festival je vise osmisljen kao dobra zabava i ucenje istorije za decu, mada je i nama 'malo vecoj deci' super prijao. Zapravo ovo je bio prvi put da vidimo kako engleske porodice provode slobodno vreme, do sada smo samo vidjali pabove i mlade vandale, no eto i englezi umeju da uzivaju u prirodi i imaju gomilu male normalne dece :)
Po celoj sumi su inace rastrkani satori sa razlicitim glumcima koji prepricavaju price i dogadjaje koje mlada publika vrlo zainteresovano prati, ali takodje stalno nesto zapitkuju i ucestvuju u svemu. Jedna od studentkinja koja je bila sa nama je prokomentarisala da joj nije jasno kako su ovi tako strpljivi, sto za odgovore sto za neprestane pozive za slikanje :)I tako setali smo mi gore dole po sumi, otisli na klasican engleski rucak, sad mi jos ostaje da probam klasican engleski dorucak :) i na kraju se uputili ka velikom hrastu.
Tu je naravno opet bilo svega i svacega, gadjanje iz luka, katapulta, gomila robin hud kapica, lukova i drvenih maceva... Izmedju ostalog je bio i ovaj alhemicar, kod koga je ovaj mali decak ispipao sve kamencice koje je mogao, a onda je pitao i sta je ovo zeleno pljosnato parce koje trenutno drzi u ruci na sta mu je alhemicar odgovorio da je to zmajeva koza. Mali je zacudjeno odvratio da je to ne moguce jer ni jedna koza nije tako tvrda, ali ga je alhemicar razuverio pricom da ne mozes da ubijes ili ubodes zmaja :)I naravno veliki hrast je zaista velik...
Postoje razne teorije kako je nastao, najverovatnija je da je na tom mestu bilo skladiste hrane neke zivotinje i da je nekoliko maldica izraslo i povezalo se u jedno drvo. Inace je potpuno supalj iznutra i na nekim mestima se vide delovi koze koje su stavili da kisa ne bi upadala unutar stabla. Ako ne varaju u informacijama za turiste, kazu da ima preko 800 godina.
Ovo je prva engleska suma koju smo posetili (uobicajen pejzaz uz puteve su livade i njive) u svakom slucaju jako je cista, prijatna i mirise na sumu :) jedna od onih sitnica koje pocnu da vam nedostaju kada ste predugo u gradu. Pored velikog hrasta ima jos puno starih i zanimljivih stabala u sumi, a ponegde se moze naici i na cetinare, pa s'obzirom da smo imali pakleni vikend to nas je odmah podsetilo na more.Inace na putu ka Servudskoj sumi smo videli znak za neki Rufford Park, tako da smo u povratku resili da svratimo i tamo, da ispitamo sta ima.
Pored ove zgrade koja je vec bila zatvorena postoji deo sa sredjenim bastama u kojima su razne skulpture i spomenici, a malo dalje je jezero koje je opkoljeno relativno divljom sumom tako da smo videli milion veverica dok smo ga obilazili, cak se i zeka tu zadesio na kraju :)A evo i slike nasih saputnika, studenata, za taj dan :)
Izgleda da ovde veliko drvece nije neuobicajena pojava, do sada smo nabasali na pozamasan broj istih, tako se i iza ove zgrade naslo jedno veliko drvo. Ne znam da li vidite ove ljude koji igraju badminton, no zakljucili smo da englezi jako koriste svaku truncicu lepog vremena da izadju napolje i bave se nekom aktivnoscu ili bar sede na ovim fantasticno sredjenim travnjacima.Toliko iz zemlje Robina Huda, sada kujemo planove za obilazak istocne obale da bar gledamo more ako vec ne mozemo da se kupamo :)
No comments:
Post a Comment