Durham (dan 3)

Poslednji dan smo resili da smanjimo tempo kako bi dosli ranije kuci i odmorili se od odmora :)
Otvorili smo mapu i nasli ovaj grad Duram, 50ak milja juzno od trenutne pozicije, ima zamak, katedralu i vazi za istorijski grad, ne moze biti idealnije precicemo 1/4 puta, necemo previse skretati i taman ce biti vreme za klopu.

I tako stigosmo mi tamo...









Naravno prvo smo posetili ovaj italijanski restoran sa pogledom na reku, a onda smo se uputili uzbrdo do katedrale.

Grad je bas lep, nekako ima ocuvan starinski duh, sa starim kucama i poplocanim ulicicama, Ljubica kaze da je pomalo podseca na Prag.
Kada smo se priblizili katedrali culi smo da svira neka melodija, prvo smo mislili da imamo srece sto smo dosli bas u tom trenutku, no posle se ispostavilo da neprekidno svira (ili je bar svirala tih sat vremena dok smo bili tamo) samo se ne cuje u svim delovima grada.

Katedrala je ogromna, dok smo je obilazili primetili smo da moze da se popne na centralni toranj, samo 325 stepenika, no nema guzve, izgleda se ovi englezi ne odusevljavaju visinom ili je mozda pre penjanjem :) Ni nase komsije nisu bile odusevljene tom idejom tako da smo se Filip i ja zaputili sami na vrh. Moram priznati da ovih 325 stepenika po uskim kruznim stepenicama, na kojima nije simpaticno obilaziti se, deluje mnogo vise nego sto sam ocekivala :) ali vredelo je...









Na ovoj prvoj slici je pogled na zamak, a na drugoj se vidi ovaj dugacki most zovu ga Viadukt (eto malo i latinskog :) inace zeleznicki most. U zamak nismo ulazili posto su moguce samo ture sa vodicem, a bila je u toku pauza za rucak do 14h :)

Evo i pogledi na okolne tornjeve.











Jedina malo zastrasujuca stvar gore je sto se ceo toranj klati na vetru i to se bas oseti, no nista sto pogled ne moze da nadoknadi :)

I onda jos 150 milja i eto nas ponovo u Notingemu.

Bamburgh, Farne Islands and Holy Island (dan 2)

Hm, da vidimo kako ljudi zamisljaju zamak iz bajke...










Sigurna sam da bi vam bilo lakse da se odlucite da zivite ovde kada bi znali kako izgleda okolina, a s'obzirom da je zamak na uzvisenju o pogledu ne treba ni pricati :)











Nazalost Bamburgh Castle (na srpskom verovatno Bambra zamak) pripada vecini ne naseljenih zamkova, no uvek ostaje mogucnost da zivite u okolini :)

Nasa mala, vredna i ambiciozna ekipa je imala svasta u planu za ovaj dan, kao sto se iz naslova moze zakljuciti :) mada ni jedan veliki pohod se ne pocinje na prazan stomak :) pa je tako i ovaj nas poceo, na savrsenom mestu sa prelepim pogledom i naravno jelovnikom iz obliznje radnje :)















Ima li jos nesto lepse sto bi covek mogao pozeleti, osim mozda mora u kome zaista moze da se okupa, a ne da noge pocnu da vam trnu kada zagazite u isto :)
Mada mestani su potpuno blesavi tako da su se neki i brckali na ovih vrelih 23C, mada cisto sumnjam da temperatura vode prelazi 10C.

Evo i jedne Ljubicine slike sa plaze...


Kao sto se moze primetiti po slikama vreme je ovde potpuno ludo, dok sedite u zavertini pocnete da se kuvate i dodje vam da se skinete u kupaci kostim, medjutim cim se ustane i priblizi moru pocinje da duva prilicno hladan vetar, no vetar je svakodnevnica svih mesta u Engleskoj.

Eh kad smo zavrsili relaksaciju na plazi, morali smo da se zaputimo u sledece mesto u kome smo imali rezervisan brodic za obilazak okolnih ostrva - Farne Islands.
Nazalost nismo imali vremena da ulazimo u zamak, no s'obzirom da pored oruzarnice, arheoloskog muzeja i raznih ostalih odaja postoje Armstrongov i Avio muzej, mislim da nece biti problem da ubedim Filipa da ponovo svratimo ovamo jednog dana :)










Na brodicu je jos gore sto se tice vetra, tako da je korisno imati nekoga ko ce da vam cuva usi :)

Farne ostrva su mesto mrestenja mnogih morskih ptica, a takodje i mesto koje posecuju atlantske i sive foke. Medjutim najveci broj njih je ovde u jesen i zimu, kada verovatno nisu ni dozvoljene ove ture, posto i sada postoje ogranicenja na neke oblasti kako na moru tako i na ostrvima.











Tura nam je trajala 2,5 sata, od toga smo bili 1,5 sat na moru, a 1 sat na jednom od ostrva.
Inace postoji gomila razlicitih tura, kracih i duzih, no za svakog po nesto... cak i ture za ronioce, npr. ronjenje sa fokama :)
E da, na ovim kopnenim su i psi dobro dosli tako da je na nasem brodu bilo 4-5 kuca.

Kada bi ja bila malo bolji fotograf ili mi aparat bio brzi, mozda bi uspela da uhvatim ove foke u moru u pravom trenutku kada malo vise promole glavu, ovako morate da se trudite da vidite tackice u vodi :)

No srecom bila je i ova jedna na steni kojoj nije smetalo da pozira :)














Napokon smo posle skoro 1,5 sat pristali na kopno, posto su neka deca vec pocela da zelene, a cini mi se kako je Ljubica zabelezila da nisu bila u pitanju samo deca, mada moguce da je to samo bila posledica prevelikog aktiviranja od ranog jutra :)








Na ostrvu je bilo dosta mesta zatvoreno, jer je bilo u toku gnezdenje nekih ptica, mi smo se malo prosetkali u krug po nekoj obelezenoj kruznoj stazi, napravili par snimaka i seli tj. svi smo bili srecni da se na kratko ne ljuljamo :)














Po povratku na kopno smo se uputili na Holy Island (Sveto ostrvo) ili kako mu je drugo ime Lindisfarne (posto se nalazi u sklopu ovih Farne ostrva). E sad ono sto je interesantno sa ovim 'polu'ostrvom je to sto se na njega moze preci autom samo kad je oseka, sto je u nasem slucaju bilo ujto i posle 5 popodne. Mi smo se naravno odlucili za popodnevnu varijantu. Evo par slika puta sa koga se more povuklo sat vremena ranije.









Inace svoje popularnije ime - Sveto ostrvo, je dobilo zbog toga sto je sa ovog mesta krenulo pokrstavanje u Engleskoj. Mi smo vec bili na kraju snaga, a i vecina stvari je bila zatvorena posto smo dosli uvece tako da nismo obilazili crvke, ali smo nasli otvoreno mesto na kome prodaju domace proizvode tako da smo kupili neke medove i medovinu (koja je cuvena u Engleskoj, a i sire izgleda posto je reklamiraju kao najfiniju svetsku medovinu, a ime joj je u originalu Lindisfarne Mead).

Na kraju smo samo prosetali do Lindisfarne zamka, koji je inace na vrhu vulkanske tvorevine pod imenom Beblowe Craig.









Pa stvarno smo dosta stvari obisli, mozda i previse, za jedan dan :)

Alnwick (dan 1)

Ovo mesto se nalazi u regionu Northumberland, 200 milja severno od nas, a samo 20ak milja od Skotske tj. deo gde vam vise nije jasno kako se sta izgovara, ovo je Anik. Parna slova im se izgleda ne dopadaju pa ih preskacu pri izgovoru :)
Ovde smo svratili da obidjemo zamak i bastu. Zamak je drugi po velicini naseljeni u Engleskoj, u najvecem - Windsor zivi kraljevska porodica :) Inace zamak u Aniku je skromni dom Vojvode od Northumberland-a jos od 1309 godine, cesto sniman u raznim fimovima, a fanovima Hari Potera verovatno poznat pod nazivom Hogwarts, School of Witchcraft and Wizardry.










U skladu sa svojom populnoscu kao skola malih vestica i carobnjaka, neki delovi su preradjeni za decicu da uzivaju u pricama, maskiranju i razgledanju zmajeva. Mi, malo veca deca, smo preskocili maskiranje i posvetili se obilasku kula i prostorija koje su otvorene za posetioce.
Inace na jednom od ulaza u zamak je plakat sa tekstom "Dobrodosli u nas porodicni dom" sa kratkim tekstom i slikom vojvode i vojvotkinje, normalno obucenih, s'tim sto ona drzi gusku :) Nije da je vazno kad zivi u zamku, koji je na fantasticnom mestu sa podledom na brdasca prepuna ovcica i rekom koja protice ispod. Za one koji su mislili da je jezero kod zamka, moram da ih razocaram, ekipa iz Hari Potera je pozajmila jezero iz Skotske i montirala ga ispred :)

U svakom slucaju zamak je savrseno mesto za igru i odmor...









Videli smo unuta neke snimke zamka iz vazduha i definitivno najbolje izgleda iz te perspektive, ja sam pokusala da ga uhvatim kad smo isli ka basti, no to nije ni blizu.

Eh, basta je prica za sebe, svaka cast vojvotkinji koja se angazovala da je osmisli i obnovi. Otvorena je za javnost 2002.god. a 2008. se ocekuje da ce svi delovi biti zavrseni.

Prva stvar koju vidite kada prodjete kroz kapiju je ova ogromna fontana :) Mi smo prvo obilazili bastu sa otrovnim biljkama, i kako je Ljubica lepo zakljucila, zaista svako od nas ima pola toga u svojoj basti, a nema ni pojama da je otrovno.
Dok smo bili tu primetili smo da nesto prska iz fontane :) a kasnije smo uspeli i da vidimo deo toga, posto nije previse cesto.





Ovde fali jos glavni, veliki mlaz, koji se pali u nekom trenutku i prebacuje vodu iz gornjeg u donji deo fontane. Inace ovo sa belim krovom je veliki restoran i kafe za posetioce, koji ima blesave providne lavaboe sa zelenim mehuricima koji su gotovo ravni i izgledaju super :)

Ima tu jos svasta da se vidi, ornamentalna basta, vrt sa ruzama (koji fantasticno mirise), gomila nekih kanala i fontana koji su savrseno uklopljeni i povezuju sve delove baste, a ovaj krug na kome je Filip je centar lavirinta od bambusa.
Dosta stvari jos nije potpuno zavrseno kao basta cula, spiralna, tiha, centralna i jos neka basta sa jezercetom. Tako da cemo nekada morati da odemo opet, ali na ceo dan da bi mogli lepo da uzivamo u svim delovima.

Ispod baste se nalazi jedna od najvecih kucica na drvetu, za mene definitivno najveca koju sam videla :) tako da smo se jos malo setkali po tome, no tu je vec bio kraj nasih snaga za taj dan, a i trebalo se smestiti u sobu u drugom mestu, tako da nije bilo sanse da prodjemo i deo koji se zove 'sumska setnja'.











Ah da, ovo nam je komsija Bojan, no bice jos slika sa ostalih lokacija, gde se on i Filip ne kriju iza drveca :)

Evo poslala mi je Ljubica neke slike koje je ona snimala, pa da ih pridodam, posto se Filip stalno buni kako je samo on na slikama, a i kako bi drugacije kad ja slikam :)

Servudska suma

Saznali smo da je u nedelju poslednji dan Robin Hud festivala u Servudskoj sumi, pa smo resili da vidimo sta se tamo desava i kako ga englezi obelezavaju.

Festival je vise osmisljen kao dobra zabava i ucenje istorije za decu, mada je i nama 'malo vecoj deci' super prijao. Zapravo ovo je bio prvi put da vidimo kako engleske porodice provode slobodno vreme, do sada smo samo vidjali pabove i mlade vandale, no eto i englezi umeju da uzivaju u prirodi i imaju gomilu male normalne dece :)

Po celoj sumi su inace rastrkani satori sa razlicitim glumcima koji prepricavaju price i dogadjaje koje mlada publika vrlo zainteresovano prati, ali takodje stalno nesto zapitkuju i ucestvuju u svemu. Jedna od studentkinja koja je bila sa nama je prokomentarisala da joj nije jasno kako su ovi tako strpljivi, sto za odgovore sto za neprestane pozive za slikanje :)

I tako setali smo mi gore dole po sumi, otisli na klasican engleski rucak, sad mi jos ostaje da probam klasican engleski dorucak :) i na kraju se uputili ka velikom hrastu.

Tu je naravno opet bilo svega i svacega, gadjanje iz luka, katapulta, gomila robin hud kapica, lukova i drvenih maceva... Izmedju ostalog je bio i ovaj alhemicar, kod koga je ovaj mali decak ispipao sve kamencice koje je mogao, a onda je pitao i sta je ovo zeleno pljosnato parce koje trenutno drzi u ruci na sta mu je alhemicar odgovorio da je to zmajeva koza. Mali je zacudjeno odvratio da je to ne moguce jer ni jedna koza nije tako tvrda, ali ga je alhemicar razuverio pricom da ne mozes da ubijes ili ubodes zmaja :)

I naravno veliki hrast je zaista velik...

Postoje razne teorije kako je nastao, najverovatnija je da je na tom mestu bilo skladiste hrane neke zivotinje i da je nekoliko maldica izraslo i povezalo se u jedno drvo. Inace je potpuno supalj iznutra i na nekim mestima se vide delovi koze koje su stavili da kisa ne bi upadala unutar stabla. Ako ne varaju u informacijama za turiste, kazu da ima preko 800 godina.
Ovo je prva engleska suma koju smo posetili (uobicajen pejzaz uz puteve su livade i njive) u svakom slucaju jako je cista, prijatna i mirise na sumu :) jedna od onih sitnica koje pocnu da vam nedostaju kada ste predugo u gradu. Pored velikog hrasta ima jos puno starih i zanimljivih stabala u sumi, a ponegde se moze naici i na cetinare, pa s'obzirom da smo imali pakleni vikend to nas je odmah podsetilo na more.

Inace na putu ka Servudskoj sumi smo videli znak za neki Rufford Park, tako da smo u povratku resili da svratimo i tamo, da ispitamo sta ima.
Pored ove zgrade koja je vec bila zatvorena postoji deo sa sredjenim bastama u kojima su razne skulpture i spomenici, a malo dalje je jezero koje je opkoljeno relativno divljom sumom tako da smo videli milion veverica dok smo ga obilazili, cak se i zeka tu zadesio na kraju :)

A evo i slike nasih saputnika, studenata, za taj dan :)

Izgleda da ovde veliko drvece nije neuobicajena pojava, do sada smo nabasali na pozamasan broj istih, tako se i iza ove zgrade naslo jedno veliko drvo. Ne znam da li vidite ove ljude koji igraju badminton, no zakljucili smo da englezi jako koriste svaku truncicu lepog vremena da izadju napolje i bave se nekom aktivnoscu ili bar sede na ovim fantasticno sredjenim travnjacima.
Toliko iz zemlje Robina Huda, sada kujemo planove za obilazak istocne obale da bar gledamo more ako vec ne mozemo da se kupamo :)