Pecine

Ispod Notingema postoji gomila pecina, doduse samo je jedan delic otvoren za turiste i nalazi se u okviru jednog od trznih centara.
Naravno i ovde se pre svega misli na bezbednost, tako da su nas opremili slemovima kao da idemo na neki ozbiljan podvig, a ne u turisticku setnjicu :)

Filip i ja smo se slozili da slemovi vise odmazu, jer ne moze da se vidi bas najbolje od njih kada si se provukao kroz prolaz, tako da povecavaju verovatnocu udarca u glavu :)
Steta je sto moze samo da se ide u grupi od 20ak ljudi, koje su na svakih 30 min., tako da prakticno ni nema nekog zadrzavanja osim na neka dva mesta gde su "glumci" sa zanimljivim pricicama tako da na kraju ispadne veci spektakal doticna prica, a ne pecine.

Prva prica nam je bila u delu u kome se pravila koza u srednjem veku. Inace je u pitanju bila ponuda za posao: samo 12 sati dnevno, citava dva dana odmora godisnje, jos neke od prednosti su sto mozes da zivis tu gde radis (samo moras sam da si iskopas pecinicu, sto traje oko 1 god. u slobodno vreme :) i plata je nadprosecna 60 silinga godisnje, a tek uslovi rada milina :) Ne znam da li vam je poznata procedura pravljenja koze u srednjem veku, no to je definitivno bio dugotrajan i ne bas lep posao. Moram priznati da su se ljudi dobro setili i iskoriscavali ono sto imaju, proces je trajao godinu i po dana u tri faze, no preskocicu detalje (eto samo da nagovestim trebalo im je nesto u cemu ima kiseline, ali pored toga i nesto sto podstice bakterije, i naravno sve to je moralo da bude jeftino u velikim kolicinama, posto ove rupe nisu male), mozda i nazirete sta onaj decak radi.

E kada smo culi sve povoljne uslove rada i uljudno odbili savrsenu ponudu, nastavili smo ka drugom delu u kome su bila skrovista za vreme II svetskog rata, tu su nas ucili o vaznosti stavljanja gas maski svaki put kad se oglasi uzbuna, kako da ustedimo na materijalu (devojcice su nosile suknje, a decaci 3/4 pantalone) u vrtovima se umesto cveca gajila salata, a drzava je stampala plakate za nesmotrne domacice pod parolom "nikad ne tracarajte na ulici spijuni su svuda oko nas". (Ali im zato te uspomene nisu smetale da nama nedavno 'docaraju' iste stvari - dodaje Filip, uz par psovki). U nastavku smo videli i jednu staru bombu i jos par stvari iz zivota u proslom veku.

Na kraju moram priznati da ovi englezi bas znaju da prodaju svaku sitnicu i imaju savrsene reklame da te navuku, gde bi nama bio kraj da umemo i hocemo da predstavimo bar neku od 'pravih' pecina ili neke vrednosti u nasoj zemlji.