Eh nazalost nas odlazak na Kubu nije godio svima tako da su retki, jaki, primerci uspeli da prezive 17 dana bez zalivanja :)

Nismo hteli dodatno da ih opterecujemo tako da sam ja svoje totalno (ne)umetnicke sposobnosti isprobavala u Photoshopu, dok se Filip igra za zumbom, koncem i super lepkom :) no koliko vidim konfete ce uskoro da se pretvore u ukrase za jelku :)

I tako potencijalno ce i nas da poseti deda Mraz, sem ako se ne uvredi sto mu je jelka tako mala i nismo mu ispekli kolace :)















Saljemo vam vesele zimske cestitke iz Engleske i zelimo sve najbolje...

It's Christmas and we're back :)

Samo se ja malo salim sa ovim Engleskim naslovom, pisacu ja lepo sve po srpski o kubi kad stignem da me moja mama razume :)


Utisci su sareni i kada se sve sabere dobro zivotno iskustvo mada bez zelje za ponovnom posetom.
Pretpostavljam da ce se vecina iznenaditi ovom izjavom, no eto malo po malo kada stignem da pregledam sve slike i sredim utiske pokusacu da vam opisem kako smo mi doziveli Kubu (deo realnosti i turisticki raj).
S'obzirom da meni sada sledi 'strebanje' za ispite mozda ce i Filip preuzeti kormilo i postati glavni narator :)

Inace posto je ovde Bozic, a mi srecni sto napokon imamo pristup ne cenzurisanim vestima i glupostima na internetu, trenutno gubimo vreme u odmaramo se uz citanje manjih i vecih gluposti :) ali eto zadesi se i nesto pametno sto sam htela da podelim i sa ostalima, zove se 'poklon za moju cerku'. Velika mudrost sazeta u jednoj recenici, nazalost na engleskom je tako da znam da svi moji citaoci nece moci sa lakocom da dodju do nje.
Evo linka: http://www.populistamerica.com/a_gift_for_my_daughter

I tako sad cu da vam nabacam par finih turistickih slika, nemam pojma kad nastavak sledi, no eto barem da vidite sta smo radili prvi dan u Havani :)








Gore levo je zgrada pozorista inace jedna od lepsih, meni mozda i najlepsa u Havani, pored je poged na ulicu koja prolazi ispred pozorista i ove americke zgrade desno (zvane Capitolio, klasicni izgled kao i ona u Vasingtonu).
Ako ipak necete da obilazite Havanu u kociji, naravno, postoje razni drugi oblici, sve spremno za turiste, a 'cijena prava sitnica' :)
Mi smo doduse imali turu sa vodicem tako da smo se vozili ekskluzivnim kineskim autobusima (yutong) i kad kazem da su ekskluzivni uopste se ne salim, posto cete nekom od sledecih prilika moci da vidite i slike gradskog prevoza u Havani za obicne smrtnike.










I tako smo mi obilazili Havanu od tacke A - Capitolo, do tacke B - trg revolucije:














da bi napokon prozujali kroz tacku C - tvrdjava, taman dovoljno dugo da uspeju da nam prodaju cigare i kafu, a zatim smo se spustili u tacku D - stara Havana.


I verovatli ili ne u Havani koja je ogromna ovo su manje-vise sve atrakcije ako ne zelite da se uplicete u stvarni zivot, sto ja gledano unazad verovatno ne bi preporucila nekome ko ide na Kubu u nadi da ce da vidi nasmejane i razigrane kubance, jer nazalost to NIJE istina. Iskreno, ne znam zasto ovo neko nije naglasio ranije na utiscima koje smo mi citali. Izgleda da su svi bili smesteni u svojim malim sredjenim hotelskim kompleksima lociranim u turistickoj zoni u koju ne moze bilo ko da udje, a Havanu su obilazili yutong autobusom rutom A-B-C-D ili mozda neku truncicu vise, tipa Tropicana :)

U svakom slucaju ne planiram da stavljam ruzne slike, sem ako me Filip bas ne ubedi, jer me je optimizam ipak drzao do 6og dana u Havani, a i znam kako bi meni bilo da neko stavi slike ruznih stvari koje je video obilazeci Beograd.
Stari grad izgleda lepo, ako izuzmemo cinjenicu da vas spopadaju non stop da im platite da se slikate sa njima ili da vam uvale nesto :)

















Na kraju se nas obilazak, kao i svaki pravi obilazak, zavrsio u kafani :)
Tu smo po prvi put probali 'mojito' to je njihovo najpoznatije pice uz cuba libre (koji se ironicno zasniva na americkom nacionalnom picu - coca-cola :)
U svakom slucaju 'mojito' je super ako izuzmete cinjenicu da vam rum lako udari u glavu posle celog dana setnje po suncu :) no i to se da spreciti 'virgin' verzijom koju smo otkrili kasnije i koja se pravi bez ruma, doduse nije da smo je probali :D

Eto toliko za sada, to su slicice sa naseg prvog obilaska Havane, nastavak sledi nekad :)

York

Ovo je bio relativno kratak izlet posto je prevoz bio organizovan preko fakulteta, tako da smo zapravo uspeli da vidimo samo York Minister.

Ako nas nisu slagali, to bi trebalo da je najveca srednjovekovna goticka katedrala u severnoj Evropi. S'obzirom da katedrala jeste ogromna necu ni da se trudim da kacim slike koje predstavljaju parcice :) Ali evo jednog umetnika, vredno se valja na poslu i oslikava deo poda ispred katedrale.










Hm, i ne mogu nesto trenutno da se setim podataka vezanih za katedralu. Ne znam da li je to posledica senilnosti (posto smo tamo bili pre 3-4 nedelje) ili mi se mozak prepunio jednacinama :)
Ono sto je meni bilo najzanimljivije je cinjenica da je na istom mestu prvo bila rimska tvrdjava, posle su dosli Vikinzi, Normani, pa su onda njihovu varijantu preradili i prosirili u srednjem veku u danasnji izgled u gotskom stilu.


U katedrali postoje tri glavne celine za obilazak: sama unutrasnjost katedrale, podzemni deo sa rusevinama i trezorom i na kraju naravno pentranje na toranj uskim stepenicama (u ovom delu sam mislila da ce neki debeli englez ispred mene da posustane i krene da se kotrlja unazad :)


Prvo smo prosetali po katedrali, a onda se naravno spustili u podzemlje :) tu smo imali slusalice sa nekim aparatom na kome je snimljena citava tura, sa pricicama i propratnom muzikom, sto fantasticno docarava stvari i objasnjava sve rusevine koje mogu da se vide kao i makete.
Zanimljivo je da sto se gradnje tice, temelji svih crkava se podudaraju i idu u pravcu istok-zapad, dok su rimljani jedini gradili tako da najbolje iskoriste osobine terena pa su njihovi temelji pod uglom od oko 45 stepeni u odnosu na ostale. Dole jos uvek postoje rimski sistemi za odvod vode koji su u upotrebi :)
Sve u svemu ja sam bila previse okupirana slusanjem i gledanjem, tako da sam upravo shvatila da nemam ni jednu sliku :)

Nakon toga je usledila pauza za rucak i skupljanje energije za uspon :)














Moram priznati da sam vise ocekivala od vrha, posto je usput penjanje bilo prilicno interesantno, no kada smo dosli gore ispostavilo se da se nalazimo u kavezu :(
A i pogleda nije tako spektakularan, vise mi se svideo onaj u Duramu, no sta ces isli, probali, videli, saznali :)


Po povratku smo imali priliku da prisustvujemo delu koncerta koji je bio uvod u neku svecanost. Ovo je bilo neverovatno, muzika tako dobro zvuci medju onim zidovima, a i sve je nekako lepo i svecano, pocevsi od odece clanova orkestra. Nazalost ja sam uspela da sminim samo delic, ali eto ko je zainteresovan moze da pogleda.

Upozorenje, fajl je 9MB, tako da na preporucujem onima koji nemaju brz internet :)
Nazalost relativno je sasecen jer sam se ukljucila na pola, a i posle mi je neko prosao kroz kadar pa sam prekinula snimanje pre kraja kompozicije.

Zaboravljeni London

Eto sta fakultet ucini od coveka... :)
Upravo se setih, kad sam uzela aparat, da sam se mnogo ulenjila po pitanju pisanja na blogu i da su mi slike iz Londona (od proslog meseca) jos tamo :)

Eh da, bilo je to nekada davno kada se Filip radovao odlasku u Beograd, a moj komsija Nine bio snuzden zbog iste stvari koja ga je zadesila dan kasnije. Ja sam u celoj prici imala razlicite uloge, pratnja, sastanak sa komsijom iz mog sela u velikom gradu, i verovatno jos ponesto cega se vise i ne secam :) mada mi je to sve bio dobar izgovor za obilazak i uzivanje.

Posto me je komsija izneverio kao pratnja, jer je resio da obilazi muzej, po jednom od retko suvih dana u toj nedelji, ja sam se uputila ka Tower of London...
Tamo je bila (ne)ocekivana guzva, s' ozbzirom da je u pitanju bila nedelja, tako da sam se ja popela na most da razgledam grad :)

Unutar mosta je simpaticno, kad se popne na vrh jedne od kula prvo ti pustaju film o razlicitim nacrtima koji su predlagani, na kraju je usvojen nacrt Horace Jones-a (doduse iz drugog puta, ocito nikada nije bilo lako ubediti vlast :) Posto je Horace umro 3 godine po pocetku izgradnje, koja je trajala 8 godina, njegov saradnik John Wolfe Barry je uz pomoc nekog arhitekte zamenio crvenu ciglu za granit i dodao nove detalje u gotickom stilu tako da se most bolje uklapao uz tvrdjavu.









Odozgo se prostire lep pogled na London, no nazalost vecina grada je pod dizalicama, tako da slike ne izgledaju spektakularno, pa cu ih preskociti. Nema prestanka razvoju i inovacijama :)

Na vrhu druge kule je opet deo u kome se pusta film, ovog puta o tome kako most funkcionise u praksi, cime se podize i kako sve to radi iznutra. Posle toga mozete da se spustite u podzemni deo (na obali) gde se nalazi cela masinerija. U pitanju je hidraulika, meni nepoznata oblast, no sve izgleda jako interesantno: veliki bojleri za pravljanje pare, putanja i kolica kojima se dopremao ugalj, a onda ogromni motori ili sta vec :)










...a kada imate velike masine, onda morate da imate i veliki alat i jakog radnika koji ce da se bavi odrzavanjem istih :)
Nije mi uopste jasno ko je mogao (i ko moze) da rukuje ovim alatom :)


Nakon toga sam uhvatila "nadzemnu-podzemnu" i uputila se ka Greenwich-u. Dobra stvar kod ovih vozova je sto usput mozes da razgledas okolinu, a prolaze kroz moderan deo Londona, koji je ispresecan kanalima, tako da lici na urbanu Veneciju.
Ne secam se bas sada detalja o imenima zgrada u Greenwich-u, znam da je ispod parka koledz u cijem je jednom delu 'Painted Hall' totalno neocekivana oslikana soba, sa zlatnim detaljima...









Glavna stvar u Greenwich-u je svakako kraljevska opservatorija, koja se naravno nalazi na vrh brda, u prelepom parku.











Inace nisam podesila sat da ide po Greenwich vremenu, sram me bilo :) no sta cu reko' bolje da se jos drzim starog dobrog studentskog vremena (Greenwich - 5 minuta :)


Pozaboravljala sam vecinu podataka vezanu za sve ovo, no poenta je da je ovde mesto kuda prolazi nulta longituda, tako da se svi guraju da se uslikaju kakao stoje u nuli.
Pored ovoga u okolini se nalazi i neki planetarijum i gomila zanimljivosti, tako da ako se razumete u sve ovo mogli biste tu da se zadrzite danima, takodje ima svasta i za nas neznalice :) a i park je dusu dao sa klopu, odmor i razgledanje, ima cak i deo sa jelenima.


Ovaj planetarijum je inace najvece delo od bronze na svetu, ima neki specijalan polaozaj i vezu sa zvezdama, osim linije po sredini koja mu pokazuje u pravcu sever-jug, pokazuje polaozaj severnjace, a ima i neku vezu sa zenitom :)

I tu se polako moj dan zavrsava :) prosla sam jos podzemnim pesackim prolazom na drugu stranu Temze da uslikam jedan od poznatijih prizora, cime se za sada odjavljujem :)

Durham (dan 3)

Poslednji dan smo resili da smanjimo tempo kako bi dosli ranije kuci i odmorili se od odmora :)
Otvorili smo mapu i nasli ovaj grad Duram, 50ak milja juzno od trenutne pozicije, ima zamak, katedralu i vazi za istorijski grad, ne moze biti idealnije precicemo 1/4 puta, necemo previse skretati i taman ce biti vreme za klopu.

I tako stigosmo mi tamo...









Naravno prvo smo posetili ovaj italijanski restoran sa pogledom na reku, a onda smo se uputili uzbrdo do katedrale.

Grad je bas lep, nekako ima ocuvan starinski duh, sa starim kucama i poplocanim ulicicama, Ljubica kaze da je pomalo podseca na Prag.
Kada smo se priblizili katedrali culi smo da svira neka melodija, prvo smo mislili da imamo srece sto smo dosli bas u tom trenutku, no posle se ispostavilo da neprekidno svira (ili je bar svirala tih sat vremena dok smo bili tamo) samo se ne cuje u svim delovima grada.

Katedrala je ogromna, dok smo je obilazili primetili smo da moze da se popne na centralni toranj, samo 325 stepenika, no nema guzve, izgleda se ovi englezi ne odusevljavaju visinom ili je mozda pre penjanjem :) Ni nase komsije nisu bile odusevljene tom idejom tako da smo se Filip i ja zaputili sami na vrh. Moram priznati da ovih 325 stepenika po uskim kruznim stepenicama, na kojima nije simpaticno obilaziti se, deluje mnogo vise nego sto sam ocekivala :) ali vredelo je...









Na ovoj prvoj slici je pogled na zamak, a na drugoj se vidi ovaj dugacki most zovu ga Viadukt (eto malo i latinskog :) inace zeleznicki most. U zamak nismo ulazili posto su moguce samo ture sa vodicem, a bila je u toku pauza za rucak do 14h :)

Evo i pogledi na okolne tornjeve.











Jedina malo zastrasujuca stvar gore je sto se ceo toranj klati na vetru i to se bas oseti, no nista sto pogled ne moze da nadoknadi :)

I onda jos 150 milja i eto nas ponovo u Notingemu.

Bamburgh, Farne Islands and Holy Island (dan 2)

Hm, da vidimo kako ljudi zamisljaju zamak iz bajke...










Sigurna sam da bi vam bilo lakse da se odlucite da zivite ovde kada bi znali kako izgleda okolina, a s'obzirom da je zamak na uzvisenju o pogledu ne treba ni pricati :)











Nazalost Bamburgh Castle (na srpskom verovatno Bambra zamak) pripada vecini ne naseljenih zamkova, no uvek ostaje mogucnost da zivite u okolini :)

Nasa mala, vredna i ambiciozna ekipa je imala svasta u planu za ovaj dan, kao sto se iz naslova moze zakljuciti :) mada ni jedan veliki pohod se ne pocinje na prazan stomak :) pa je tako i ovaj nas poceo, na savrsenom mestu sa prelepim pogledom i naravno jelovnikom iz obliznje radnje :)















Ima li jos nesto lepse sto bi covek mogao pozeleti, osim mozda mora u kome zaista moze da se okupa, a ne da noge pocnu da vam trnu kada zagazite u isto :)
Mada mestani su potpuno blesavi tako da su se neki i brckali na ovih vrelih 23C, mada cisto sumnjam da temperatura vode prelazi 10C.

Evo i jedne Ljubicine slike sa plaze...


Kao sto se moze primetiti po slikama vreme je ovde potpuno ludo, dok sedite u zavertini pocnete da se kuvate i dodje vam da se skinete u kupaci kostim, medjutim cim se ustane i priblizi moru pocinje da duva prilicno hladan vetar, no vetar je svakodnevnica svih mesta u Engleskoj.

Eh kad smo zavrsili relaksaciju na plazi, morali smo da se zaputimo u sledece mesto u kome smo imali rezervisan brodic za obilazak okolnih ostrva - Farne Islands.
Nazalost nismo imali vremena da ulazimo u zamak, no s'obzirom da pored oruzarnice, arheoloskog muzeja i raznih ostalih odaja postoje Armstrongov i Avio muzej, mislim da nece biti problem da ubedim Filipa da ponovo svratimo ovamo jednog dana :)










Na brodicu je jos gore sto se tice vetra, tako da je korisno imati nekoga ko ce da vam cuva usi :)

Farne ostrva su mesto mrestenja mnogih morskih ptica, a takodje i mesto koje posecuju atlantske i sive foke. Medjutim najveci broj njih je ovde u jesen i zimu, kada verovatno nisu ni dozvoljene ove ture, posto i sada postoje ogranicenja na neke oblasti kako na moru tako i na ostrvima.











Tura nam je trajala 2,5 sata, od toga smo bili 1,5 sat na moru, a 1 sat na jednom od ostrva.
Inace postoji gomila razlicitih tura, kracih i duzih, no za svakog po nesto... cak i ture za ronioce, npr. ronjenje sa fokama :)
E da, na ovim kopnenim su i psi dobro dosli tako da je na nasem brodu bilo 4-5 kuca.

Kada bi ja bila malo bolji fotograf ili mi aparat bio brzi, mozda bi uspela da uhvatim ove foke u moru u pravom trenutku kada malo vise promole glavu, ovako morate da se trudite da vidite tackice u vodi :)

No srecom bila je i ova jedna na steni kojoj nije smetalo da pozira :)














Napokon smo posle skoro 1,5 sat pristali na kopno, posto su neka deca vec pocela da zelene, a cini mi se kako je Ljubica zabelezila da nisu bila u pitanju samo deca, mada moguce da je to samo bila posledica prevelikog aktiviranja od ranog jutra :)








Na ostrvu je bilo dosta mesta zatvoreno, jer je bilo u toku gnezdenje nekih ptica, mi smo se malo prosetkali u krug po nekoj obelezenoj kruznoj stazi, napravili par snimaka i seli tj. svi smo bili srecni da se na kratko ne ljuljamo :)














Po povratku na kopno smo se uputili na Holy Island (Sveto ostrvo) ili kako mu je drugo ime Lindisfarne (posto se nalazi u sklopu ovih Farne ostrva). E sad ono sto je interesantno sa ovim 'polu'ostrvom je to sto se na njega moze preci autom samo kad je oseka, sto je u nasem slucaju bilo ujto i posle 5 popodne. Mi smo se naravno odlucili za popodnevnu varijantu. Evo par slika puta sa koga se more povuklo sat vremena ranije.









Inace svoje popularnije ime - Sveto ostrvo, je dobilo zbog toga sto je sa ovog mesta krenulo pokrstavanje u Engleskoj. Mi smo vec bili na kraju snaga, a i vecina stvari je bila zatvorena posto smo dosli uvece tako da nismo obilazili crvke, ali smo nasli otvoreno mesto na kome prodaju domace proizvode tako da smo kupili neke medove i medovinu (koja je cuvena u Engleskoj, a i sire izgleda posto je reklamiraju kao najfiniju svetsku medovinu, a ime joj je u originalu Lindisfarne Mead).

Na kraju smo samo prosetali do Lindisfarne zamka, koji je inace na vrhu vulkanske tvorevine pod imenom Beblowe Craig.









Pa stvarno smo dosta stvari obisli, mozda i previse, za jedan dan :)