Oxford

Prosle nedelje smo se napokon motorizovali, izbor je bio jasan :)









Tako da smo ovog vikenda imali priliku da ih isprobamo na putu do Oxforda. Zapravo smo isli tamo da se vidimo sa drugarima, no posto ja stalno zaboravljam da aparat sluzi i za slikanje ljudi, a ne samo zgrada, onda ups... No bar su zgrade tu :)

Oxford je fantastican, no posto smo sve vreme 'trtljali' i samo pratili druzinu, ja cu da preskocim objasnjenja sta je koja zgrada :) mada sam sigurna da se moze potraziti na internetu. Ovo je kula na koju smo se peli da osmotrimo Oxford, i zaista tek kada ste gore vidite kako je dobro ocuvan sa prelepom arhitekturom. Jedini problemcic sa ovom kulom je sto je otvoreni deo na vrhu prilicno uzak, sto se lose kombinuje sa prevelikim brojem turista. Kada bi mogao biti gore u vreme izlaska ili zalaska sunca kada se sve fasade presijavaju zuto-zlatnom bojom to bi definitivno bilo nesto za pamcenje, no mi smo bili zadovoljni i ovim za pocetak :)


































Koledzi su prelepi i besprekorno sredjeni, a baste su pravo cudo i jos uvek mi je fascinantno kako uspevaju da naprave takve oaze u sred grada. Iako grad ne deluje preveliko, mi smo za jedan dan uspeli da obidjemo samo delic, mada nam je mnogo znacilo sto smo imali nekoga ko zna sta da nam pokaze, jer smo onda mogli potpuno da se prepustimo i uzivamo, no Oxford je jedan od onih gradova u kojima iza svakog coska ima nesto zanimljivo da se vidi tako da gde god krenuli ne mozete da pogresite, samo je pitanje sta cete ostaviti za sledeci put :)

Grupa

Ovo su mi drugari iz grupe sa kojima sam pravila igru. Svi smo nasmejani zato sto nam je upravo prosao ispit, mada podocnjaci pocinju da se naziru ;( no dobro, jos dva ispita i onda idemo u suncani Beograd. Mozda napokon prestane da me boli glava kad prestanem da je filujem gomilom znanja na engleskom :)


Ne mogu da verujem da je prosla cela godina ucenja i mucenja, sada treba odraditi diplomski i naci posao :)

The High Peak Trail

Napokon smo resili da odemo na jedan izlet posto je vreme prethodna 3 dana bilo relativno normalno :) Plan nam je bio da odemo do Matloka, to je neko mestasce na samom obodu nacionalnog parka 'Peak District' koji se nalazi na oko 30ak km od nas.

Posto postoji gradski prevoz do tamo resili smo da ga oprobamo... Prva stanica Darbi, dorucak i presedanje na transpeak bus koji ide kroz nacionalni park. Tu smo imali priliku da na kratko oslusnemo i tudje trubace :) Mislim da je bila u pitanju neka svadba, no nismo imali vremena da se zadrzavamo jer je trebalo napuniti stomake :)



Posle jela smo nastavili nase klackanje, nazalost unazad jer je bus bio prepun, naravno onda je pocela i kisica, sto je ocigledno prouzrokovalo neku nesrecu, pa kada je vozac raspakovao kolacice i poceo da uzina, mi smo resili da izadjmo koju stanicu (tj. selo) ranije, jer nam je vec prethodno krivudanje doslo glave.

Tamo smo videli gomilu setaca kako idu nekom stazicom uzbrdo tako da smo otisli do informacionog centra da se opremimo mapama i krenemo istim putem :) Ko bi rekao da u nasoj okolini moze da se naidje na 2km uzbrdice :)










U svakom slucaju put kojim smo isli je deo jedne od najstarijih pruga u svetu, sagradjena je izmedju 1825e i 1830e. Bila je duga 33 milje i povezivala je dva kanala.
Na ravnim deonicama konji su vukli vagone, a na velikim uzbrdicama su korisceni parni motori. Pored toga su postojali veliki tockoci ukopani na nekim deonicam oko kojih je islo uze za vucenje. Oni su mogli delimicno da se pomeraju da bi se prilagodili razlicitim godisnjim dobima koje su uticala na duzinu kanapa. Naravno od svega ovoga su ostale uglavnom samo rupe i parcici, a okolina jedne od kuca sa parnim motorom je rekonstruisana za razgledanje.











Ovde postoji mogucnost iznajmljivanja bicikla, sto bi svakako da je bilo lepse vreme umnogome olaksalo obilazak, ovako smo videli gomilu engleza koji su bili bukvalno premazani blatom, jedan je kukao kako ne moze da ispravi noge kad je sisao sa bicikla ;) Druga opcija bi naravno bila motorizovati se tj. obilaziti samo okolinu glavnih tacaka, a izmedju se voziti, posto i tako moze da se napravi pristojna setnja, a da se vidi vise stvari za jedan dan. Nazalost zbog loseg vremena vidljivost je bila relativnol losa, no nama je bilo lepo :)









Na kraju smo resili da skupimo snage za jos 3km i odemo do nekog jezera koje smo videli na karti. Inace prolece je definitivno tu, iako ga mi zamisljamo suncanije, posto su livade prepune mladih narastaja.








Jezero nas je odusevilo, mnogo je vece nego sto smo ocekivali, a videli smo i neke jedrilice u daljini, nazalost pocelo je prilicno da pljusti tako da smo uskocili u autobus za povratak. Sad smo bas citali o cemu je rec i shvatili da je u pitanju vestacko jezero koje je otvoreno 1992 i kazu da ima veliki centar za posetioce u okviru koga se nalazi centar za sportove na vodi :) Jeeej mozda cemo moci negde i da se okupamo, posto je okean smrtno hladan (bar za mene :)

Uh, prodjose i te muke :)

Bas sam zapostavila ovo pisanje i ne samo to :( Prilicno su nas zatrpali na fakultetu pa se svaki slobodan minut koristi za spavanje :)

U svakom slucaju ja sam prezadovoljna stvarima koje sam uspela da napravim i eto moram malo da se hvalim (nisam uopste losa za jednog pocetnika :)

Snimila sam vam fimlmice mojih projekata tj. prvi bas i nije filmic traje poprilicno dok sam uspela da odigram tri nivoa, no dobro uvek je tu opcija za ubrzavanje :)

Prvi snimak je projekat koji sam radila u grupi sa jos troje ljudi, nazalost ni jedan programer medju njima, tako da se fizikalisanje svelo na mene i mucenje Filipa za objasnjenja, no bar dobro crtaju tako da su ipak dosta doprineli finalnom izgledu :)
Nazalost ovaj besplatan program za snimanje igara nema opciju za snimanje zvuka, a posto ja necu da im platim moracete da se zadovoljite i snimkom bez zvuka :) A i kvalitet je osrednji da fajl ne bi bio ogroman.

Ai, ovaj snimak je losiji nego sto se cinio, hm, cenzurisala sam ga a umesto toga cu da nakacim par slicica sa razlicitih nivoa :)










































Eh, pored tog projekta, koji je trajao oko 3 meseca, radilo se i na manjim slatkim stvarima kao sto je svima poznata 'Snake' igra, evo i snimka moje verzijice. Prilicno je primitivna no nema veze, meni je slatka :)



Inace nisam samo radila na igrama, no one su me najvise namucile, pogotovo prva sa katastrofalnom grupom, no nadam se da samo nisam imala srece :) Svi ostali projekti se uglavnom svode na neke matematike i proracune koji vam nista ne bi znacili, a i nisu slatki za predstavljanje kao ovo. Imam jos jedan kratak snimak mog prvog programa za crtanje (sad se setih da bih mogla da ga spojim sa onim efektima koje sam ranije pravila za slike). Malo jos da se pomucim i eto meni Paint-a :)



E sad kad je sve to dano-nocno programiranje proslo, jos samo da spremim i polozim cetiri ispita pocevsi od 12.maja i eto nas u Bg. da nas sunce ogreje :)

Danas nam je divan dan, divan dan, divan dan

He, he nije Filipu rodjendan, to bese pre par dana, ali od danas mozemo da razmisljamo o kupovini kola :)

Eh i mene ovo ceka uskoro... kad se ovde sve radi sa druge strane :)

Zima, zima, pa neka je...

Evo par slika iz jedne od lokalnih setnji. Ljubica je kupila novi sirokougaoni objektiv, pa smo isle da ga isproba :)

Ovo su nase senke...
Inace ovo je bilo prvi put da smo videli da se nas kanal zaledio, tako da je bilo bas interesantno.











Iako je suncano jos uvek je prilicno hladno, i to ne samo nama...



















A sad nazad na posao, pa kad krene lepse vreme pocecemo valjda malo vise da obilazimo okolinu (blizu i dalju :)

Varadero

O Varaderu i nemam nesto posebno da pricam, bili smo srecni sto smo napokon stigli na more i uglavnom smo lencarili na plazi :)








Varadero je na nekih 130km od Havane, nalazi se u pokrajini zvanoj Mantazas. Inace izgleda kao jedan dugacak mol (20km x 1km) koji se pruza u okean, tako da su sa jedne strane pescane plaze (deo gde udaraju talasi sa okeana), a sa druge su stene.

Ceo taj deo u moru je turisticka zona, tako da samo postoje hoteli, nanizani jedni do drugih i svaki ima izlaz na obe strane, tako da na plazi postoji bar i lezaljke, a u samom kompleksu hotela ima sve i svasta pored hrane i bazena, sve je ukljuceno u cenu tako da uglavnom leskarite na plazi i pijete limunadu :)

Evo pogleda sa nase terase na unutrasnji deo...








Na ovoj drugoj slici se vidi bar koji se nalazi u sklopu bazena, tako da mozete da sedite na betonskoj stolici u bazenu i pijuckate pice (ako ste dovoljno zaludni da se kupate u bazenu pored onakvog mora :)









Odosmo mi u setnju tako da svoj izvestaj sa Kube zavrsavam sa par morskih zivotinja :)

Las Terrazas

U nekom trenutku nam je dosadilo da budemo u Havani (7 dana je stvarno previse za obilazak :) pa smo resili da odemo u jedan od obliznjih nacionalnih parkova.

Ime ovog parka je 'Terase' a razlog je sto su od 15-16og veka sekli drvece dok ga nisu svog posekli, tako da je erozija pocela da cini svoje, zatim su danasnji kubanci poceli pravljenje terasa (pre oko 30god.) i posumljavanje (uspesno kao sto se sa slike da videti :) Glavni predstavnik je naravno nacionalno drvo 'palma' :)

Ovo nam je bas bila prijatna pauza od grada i prilicno edukativna, a i dobra prilika da se upoznamo sa 'cudnom' florom Kube. Kad kazem cudnom samo mislim na to da u nasoj sumi raste drugacije drvece :)

Imali smo naseg privatnog vodica (posto se grupna ekskurzija svela na nas dvoje i jednog spanca :) tako da je on dobio vodica na spanskom, a mi na engleskom, no to nam je super prijalo jer smo mogli da caskamo i postavljamo pitanja :)

Prvo su nas odveli na staru plantazu kafe, nemam pojam iz kog vremena no secam se da su gazde bili francuzi, a robovi su radili prljave i teske poslove...








Slika levo predstavlja terase na kojima se susila kafa, zatim se nosila gore ispod onog krovica, gde se nalazi mlin za odvajanje zrna od ljuske, potom je islo prosejavanja i ko zna sta (vec sam zaboravila :) u svakom slucaju pored rucnog branja postojala je i faza razvrstavanja zrna, tako da su se dobra pakvala za izvoz, a losija ostavljala domacinima za upotrebu.
Desno je slika porodicne kuce, na tavanu je stajala spakovana kafa tako da je kuhinja i prostor za jelo bio iza kuce (da ne bi para i mirisi skodili kafi). Danas je ova kuca preradjena u restoran, prostor za jelo je unutar kuce, tu se nalaze i delovi rekonstruisanih zidova i par starih predmeta, a kuhinja je i dalje iza po starom obicaju :)

Ovde nam je bas bilo zanimljivo da slusamo pricice :) izmedju ostalog na ovim terasama sada raste mala (ali vrlo slatka) biljka zvana senzitivna mimoza, ciji se listovi skupljaju na dodir, tako da smo se mi decica lepo igrali sa njom :) Ako uspemo da nadjemo seme mozda je i kupimo, mada cisto sumnjam da ce da pozivi u ovim hladnim krajevima.

Eh, naravno posle cele price o kafi bilo je vreme da se sedne u restoran i popije jedna :) ali na njihov nacin - zasladjena medom. Kafa im je super, uopste nije toliko jaka kao nasa (ili je bar tako kuvaju, kao filter kafu) a varijanta sa medom je bas prijatna cak i meni koja ne pijem kafu :)
Tu nam je vec bilo cudno sto je sve to ukljuceno u cenu (posto je ekskurzija bila relativno jeftina, a ipak je 200km od Havane) no kao ok, ali smo na kraju shvatili koliko nas ovi u Havani 'deru' za svaku sitnicu, posto smo pored kafe imali jos ceo rucak (prste da polizes :) jos jednu kafu i kolac u lokalnom selu.

Ovo je pogled na moderno selo, naime svi ovi ljudi su ziveli rastrkano po okolini, vecina ih je zivela od lova, medjutim kada je region proglasen nacionalnim parkom, ostali su bez posla i hrane tako da je drzava resila da im izgradi ovo selo i svako ko je hteo je mogao da se preseli tu i da pocene da zivi od turizma.
Selo je najgora blok gradnja, no pretpostavljam da je to u datom trenutku bilo najjeftinije :) U svakom slucaju kada su ih naselili tu organizovali su takmicenje u kuvanju i proglasili dva najbolja kuvara, jedan je ostao da kuva u selu, a drugi je na jednoj od okolih sredjenih farmi (gde kuva za turiste), e tu smo mi jeli i bilo je ektra ukusno (inace hrana u Havani bila relativno losa).

No da se vratim dalje na obilazak :) osim razgledanja tog sela (i kolaca) vodili su nas na reku San Juan.









Na reci postoje ovi prirodni bazencici u kojima moze da se kupa, nama je bilo relativno lose vreme, mada je voda bila toplija nego sto smo ocekivali. Okolina ovih bazencica je relativno uredjena, pored jednog restorana u blizini je i neki kompleks kucica za iznajmljivanje (kazu da tu najvise dolaze biciklisti).
U svakom slucaju sve je relativno dobro uklopljeno u divljinu tako da ne odskace kao 'moderno' selo :)











Kraj razgledanja vec znate kako se zavrsio, odlaskom na domaci rucak, jeli smo piletinu ispecenu u nekom zacinu, pored toga se sluzi pirinac i sos od braon pasulja, naravno pored ide salata i cips ispecen od listica neke korenaste bilje koja se tamo jede.

I tako se otprilike zavrsilo nase razgledanje Las Terrazas-a, usput smo zakljucili da ljudi u svim delovima sveta imaju potrebu da voze brza, besna, kola kao sto vec i nalepnica kaze :)