Posto postoji gradski prevoz do tamo resili smo da ga oprobamo... Prva stanica Darbi, dorucak i presedanje na transpeak bus koji ide kroz nacionalni park. Tu smo imali priliku da na kratko oslusnemo i tudje trubace :) Mislim da je bila u pitanju neka svadba, no nismo imali vremena da se zadrzavamo jer je trebalo napuniti stomake :)
Posle jela smo nastavili nase klackanje, nazalost unazad jer je bus bio prepun, naravno onda je pocela i kisica, sto je ocigledno prouzrokovalo neku nesrecu, pa kada je vozac raspakovao kolacice i poceo da uzina, mi smo resili da izadjmo koju stanicu (tj. selo) ranije, jer nam je vec prethodno krivudanje doslo glave.
Tamo smo videli gomilu setaca kako idu nekom stazicom uzbrdo tako da smo otisli do informacionog centra da se opremimo mapama i krenemo istim putem :) Ko bi rekao da u nasoj okolini moze da se naidje na 2km uzbrdice :)
U svakom slucaju put kojim smo isli je deo jedne od najstarijih pruga u svetu, sagradjena je izmedju 1825e i 1830e. Bila je duga 33 milje i povezivala je dva kanala.
Na ravnim deonicama konji su vukli vagone, a na velikim uzbrdicama su korisceni parni motori. Pored toga su postojali veliki tockoci ukopani na nekim deonicam oko kojih je islo uze za vucenje. Oni su mogli delimicno da se pomeraju da bi se prilagodili razlicitim godisnjim dobima koje su uticala na duzinu kanapa. Naravno od svega ovoga su ostale uglavnom samo rupe i parcici, a okolina jedne od kuca sa parnim motorom je rekonstruisana za razgledanje.
Ovde postoji mogucnost iznajmljivanja bicikla, sto bi svakako da je bilo lepse vreme umnogome olaksalo obilazak, ovako smo videli gomilu engleza koji su bili bukvalno premazani blatom, jedan je kukao kako ne moze da ispravi noge kad je sisao sa bicikla ;) Druga opcija bi naravno bila motorizovati se tj. obilaziti samo okolinu glavnih tacaka, a izmedju se voziti, posto i tako moze da se napravi pristojna setnja, a da se vidi vise stvari za jedan dan. Nazalost zbog loseg vremena vidljivost je bila relativnol losa, no nama je bilo lepo :)
Na kraju smo resili da skupimo snage za jos 3km i odemo do nekog jezera koje smo videli na karti. Inace prolece je definitivno tu, iako ga mi zamisljamo suncanije, posto su livade prepune mladih narastaja.
Jezero nas je odusevilo, mnogo je vece nego sto smo ocekivali, a videli smo i neke jedrilice u daljini, nazalost pocelo je prilicno da pljusti tako da smo uskocili u autobus za povratak. Sad smo bas citali o cemu je rec i shvatili da je u pitanju vestacko jezero koje je otvoreno 1992 i kazu da ima veliki centar za posetioce u okviru koga se nalazi centar za sportove na vodi :) Jeeej mozda cemo moci negde i da se okupamo, posto je okean smrtno hladan (bar za mene :)
No comments:
Post a Comment