Teide

Prosla godina bila nam je ispunjena raznim kracim i duzim setnjama, sa ciljem da se na jesen popnemo na najvisi vrh Tenerifa (i Spanije). 2011 smo probali istu stvar i preziveli, mada nismo uspeli da vidimo vrh, za koji su potrebne posebne dozvole. U svakom slucaju iskustvo nas je naucilo sledecem:
1. ne kretati na vrh od 3718m sa nivoa mora (na kome su uglavnom svi smesteni, jer se na Tenerife ide radi kupanja, ko je lud da se pentra na vulkan :)
2. organizovati dozvolu za penjanje ne vrh pre dolaska ili
3. prenociti u Refugio de Altavista del Teide, odakle se moze popeti na vrh bez dozvole do 9 ujtro

E pa mi smo izabrali opciju 3, sa nocenjem na 3270 m da bi minimizovali sansu za visinsku bolest koju je Filip iskusio godinu dana pre.

Dan 1 je bio nesto manje od 8 km penjanja do tog utocista, sto sve zajendo nije preterano strasno i traje oko 4 sata sa pauzicama za klopu i pice. Najtezi deo je to sto mora da se nosi voda i hrana za 2 dana, jer u tom smestaju voda nije za pice, a aparat sa sokovima 'dere po usima' :)

U hostelu nema preterano mesta, niti ista posebno da se radi, no sluzi svrsi, da se nesto pojede i prespava. A zavisno od doba godine i da li hocete da docekate izlazak sunca na vrhu, na spavanje cete verovatno ici ubrzo po zalasku sunca, ne bi li preziveli sutrasnji dan.

Mi smo bili tamo u oktobru i planirali da docekamo izlazak sunca na vrhu, tako da je budjenje bilo namesteno za 5, a polazak zakazan za 5:30 ujtro. Ne zaboravite da ponesete toplu odecu i baterijsku lampu ako ovo planirate

Na vrhu je bas hladno dok ne svane, no srecom postoji par mesta na kojima izlazi para, pa je moguce zagrejati se tamo.

Od smestaja do vrha ima oko 3km, mada zbog visine i neispavanosti to ce vam biti 3 najduza kiloimetra u zivotu :) no vredni su truda, jer je pejzaz fantastican. Evo sledi i dokaz naseg uspesno osvojenog vrha.

Sa vrha za povratak postoje dve opcije:
- istim putem nazad (oko 10km) ili
- spustanje na Parador hotel (oko 14km), no pazite da ne omasite jedan jedini popodnevni autobus

S'obzirom da smo se 2011 peli i vracali istom rutom, preko utocista, bilo je jedino primereno da izvidimo i drugu stranu.

Sa druge strane postoji jos jedan nizi, ali bolje formirani, krater. Mr Spidy je naravno bio sa nama i u ovoj avanturi :)

 

 

Iako je pogled fantastican, posle nekog vremena, pod uticajem umora i vrucine cete poceti da se pitate koliko jos, Da vam veliki Strumpf odmah kaze da ce jos malo, jos malo trajati barem 5km, a povremeno izgledati i kao da kraja nema. Moj savet je, gde god nadjes zgodno mesto ti noge odmori :)

Naravno sada kada vidim ove slike pela bih se ponovo i probala trecu varijanu silaska pored poslednje aktivnog kratera, iako je ta jos koji kilometar duza.

Kada se spustite do Paradora castite se kolacima, picem i predivnom pogledom na Teide.

Napokon malo prave zime i u Engleskoj

Juce su nam u vestima najavili 'red alert - up to 30cm snow in some places'. Jutros, ja ustajem sva srecna i gledam kroz prozor, a ono tek malo pocelo da veje.

No dobro bolje i malo snega nego nista, spremih se za posao da vidim sta se tamo desava. Neverovatno je koliko panike englezi mogu da podignu i oko obicne najave mogucnosti za sneg, a kamoli za 'red alert'. Mada s'obzirom da su prosli put uspeli da se pozaglavljuju u 5 cm snega valjda je to opravdano :)

Na poslu je prvih dva sata sve bilo ok, a onda su ljudi poceli da se brinu kako nece moci da se vrate kuci tako da su nas posle 3 sata pustili da idemo kucamo, jupiii 'like school all over again' :) Posto ja koristim 'djon transport' prevezla sam se do kuce bez ikakvih problema i onda resila da odem u setnju i uzivam u carima zime.

Na zalost verovatno imamo samo dan-dva pre no sto sve pocne da se topi, tako da pravac park, ko je rekao snesko i andjeli u snegu :)

Vreme za povratak

Poslednji dan sam otisla na tvrdjavu St Elmo u kojoj je smestena malteska policijska akademija, ali je moguce posetiti je nedeljom kada imaju program koji je ozivljavanje malterskih ratova. U mom slucaju je bio dolazak francuza i prestanak vladavine reda malteskih vitezova (Order of St John), a zatim dolazak britanaca.











Ovaj cika u crnom je grandmaster tj onaj koji je bio izabran od strane reda vitezova St John-a da bude apsolutni vladar malte do svoje smrti. Ovaj je bio i poslednji, zato sto je po dolasku francuza, maltezanima preselo da imaju monarhiju koja je vladala prethodnih 200+ godina, tako da kada su im britanci pomogli da se oslobode francuza, oni vise nisu zeleli da podrze njihov povratak.











Nakon ove predstave ostalo je taman jos par sati do leta, a mislim da je red bio da se oni utrosi na neko lencarenje, kakvo Malti samo prilici...


Ovo je jedna od tri pescane plaze koje se nalaze u zalatnom zalivu (Golden Bay), inace jedine pescane plaze koje sam ja videla na Malti, posto je ona cela prilicno kamenita. Ovaj deo se stvarno cini super za kupanje, ova prva plaza je verovatno najposecenija, jer su iznad nje odmah hoteli i par restorana, no odmah preko grebena se nalazi jos jedna i zatim malo dalje treca, koje deluju fenomenalno, a zahtevaju bar malo setnje koja verovatno smanjuje posecenost.











E a onda, nakon gusterisanja, nazad na aerodrum i u hladan i okrutan svet, bar dok ne otopli :)

Brodici i topici

Sreca te je Malta mala, pa oluje prodju za jedan dan :) Danasnja akcija je pocela obilaskom tradicionalnih malteskih brodova, uzivo, u mestu zvanom Marsaxlokk (i ovo nije jedino mesto cije ime nemam pojma kako da procitam).















Da nije bilo odmah posle dorucka, kazu da je ovde dobro sesti na riblji obrok u restoran, no to mozda nekom drugom prilikom.

Sada sam se nameracila da udjem bar u jednu tvrdjavu. Malo je razocaravajuce kada se shvati da sve te silne tvrdjave koje imaju po ostrvu su zatvorene i eventualno mogu da se obidju kada je neka specijalna prilika. Ali sam nasla jednu koja je otvorena, Fort Rinella, koja se nalazi izmedju Fort Ricasoli (u kojoj je snimam Gladijator i par drugih poznatih filmova) i malteskog filmskog studija.

Naravno ona u kojoj su snimani filmovi je totalno ogradjena i ne mozes cak ni ulaz da vidis, a filmski studio je izgledao prilicno napusteno u ovo doba godine. Mada posto je sve ovo direktno na obali, onda je bilo zanimljivo videti ogromne bazene (trenutno prazne), sa stenama i velikim modelima brodova, koje koriste kada snimaju tako da imaju morsku pozadinu :)

Nego nazad na nasu tvrdjavu; Fort Rinella podignuta od strane engleza da udomi top od sto tona, posto nije mogao da udje ni na jednu postojecu. Na tvrdjavi imaju program od 12-16h koji je prilicno interesantan, jer bi u protivnom obisao celu tvrdjavu za 15 min :)

Jendna od stvari je prezentacija pusaka koje su koriscenje u borbama, sa raznim tehnickim objasnjenjima i pucanjem.











E sada ono sto je zanimljivo je da je ova tvrdjava cela obnovljena kao deo volonterskog projekta, tako da bi skupili dodatne fondove daju mogucnost da se puca iz pusaka i to samo za 5 eura, cudo! Kasniji deo price je o topovima (ali manjim) koji se nalaze na tvrdjavi, izmedju ostalog, ja mislim, poslednji operativni 18-o incni britanski 'rifled cannon' iz 19-og veka - nemam pojam kako se ovo zove na srpskom, posto nisam znala ni na engleskom do tada :) Poenta je da je unutrasnjoj topa uradjena kao unutrasnjost puske (otud i ime rifle) tj ima spiralne linije sto mu mnogo poboljsava preciznost i domet pucanja. I iz ovoga moze da se puca za donaciju od 10 eura.


A onda naravno sledi najzanimljiviji deo, pricao o velikom topu, koji zapravo ima preko 150 tona sve zajedno - sam top ima 102 tone i postolje na kome stoji dodatnih 50ak. Top je unesen na tvrdjacu 1884 godine (datum iznad ulaza), mada im je onda trebalo jos dve godine da zatvore i podignu zidine. I samo da se ne razocarate i ovaj puca, ali samo jednom godisnje (nedelja najbliza 5-om maju), jer se dosta ostecuje, a morali bi da ga salju na opravku u englesku (sto bas i nije opcija, s' obzirom je isti top sa Gibraltara izgubnjen na taj nacin).


I da i iz ovog moze da se puca, ali se tom prilikom organizuje licitacija i ko ponudi najvise ima cast :) Malta je imala dva ovakva topa (isto ko i Gibraltar), mada su jedan sasekli i rastopili tokom neke krize (nisu posebno ponosni na to sada). Tako da je sada i na Malti i na Gibraltaru preostao po jedan.

Posto je top ogroman, nije mogao rucno da se puni, nego su imali parnu masinu koja ga je rotirala na obe strane gde su bili podizana ponizana djulad - od samo jednu tonu :) Sistem sa kanalima i dva tipa djuladi su ocuvana, ali je bojler i glavna masinerija fale.















Sa ovim mehanickim punjenjem i mogucnosti da to odradi na obe strane, top je bio u prilici da puca svakih 6 minuta, a mogao je da probusi 65 cm debeo celicni stit na udaljenosti do 8 milja. Naravno svaka paljba je kostala djabvo i po, a i cela stvar je napravljena da bi britanci zastitili svoje interese u mediteranu, u trenutku kada su saznali da su italijani opremili svoja dva broda sa ovakvim topovima. Ishod: nikada koriscen u borbi, mada je bar lepa zaovstavstina za nas turiste i prilika da malo vise cujemo, vidimo i naucimo o istoriji.

I za kraj evo i slika makete tvrdjave.

Oluja

E pa kazu nama lepo maltezani kako kada je neki dan tokom zime topliji nego sto je uobicajeno, onda sutradan bude oluja (i bese oluja...) Ali turisti se ne predaju tako lako, ako ne mozes da budes napolju, a ti obilazi sta ima da se vidi unutra, malo tusiranja izmedju muzeja jos nikoga nije ubilo :)

Prva na redu je bila St John’s Co-Cathedral, koju sam i tako samo videla spolja, a svi kazu da mora da se obidje, pa kud svi tu i ja.















Unutrasnjost je stvarno fenomenalna, a pored same katerdale postoji i muzej sa slikama. Ja sam se odusevila podom, koji je potpuno prekriven mermernim spomen plocama, koje su fantasticne i totalno raznolike.


Na ulazu se dobija plan katedrale i muzeja sa audio turom tako da lepo mogu da se cuju informacije o svemu. Izmedju ostalog objasnjavaju da kosturi u to doba nisu bili morbidni nego su oznacavali prelazak u drugi svet, posto su ploce prepune crteza sa kosturima.











E pa nakon ovoga trebalo je sto pre stici do autobusa, posto oni samo malo propustaju, te ne iskisnes kao napolju. Sledeca destinacija - pomorski muzej. Moglo bi se reci da sam izgledala ko davljenik dok sam uspela da dodjem do istog, ali vredelo je :)

U prizemlju imaju sve delove parne masine sa objasnjenjima sta se na sta povezivala i kako radilo. A onda i maketu citavog sistema.











A onda na spratu ima svega: maketa, topova, odela, stvari koje su se koristile na brodogradilistu, istorije i sl.










Ova slika desno je tradicionalni malteski brod, slicne sam imala prilike da vidim u jednom ribarskom mestu, no te slike ce morati da pricekaju.

Sledeca slika levo, koja izgleda kao neka cudna lampa, je zapravo transformator koji se koristio dok je brod u luci da pretvara jednosmernu u naizmenicnu struju (ili obrnuto, ne secam se vise :)















A ja sam mislila da su samo lepe tete imale priliku da budu nakacene na brod...

Mdina

Mdina je stara prestonica Malte i mene mnogo podseca na dalmatinste gradove, jer su sve ulice bas uske, a zgrade su naravno sve kamene, ali to nije samo u Mdina-i :)

Cini mi se da je ovako van sezone savrseno za obilazak, jer nema gomile turista da se gurate po autobusu i uskim ulicama. Evo par slicica, obratite paznju da je cvece vec procvetalo, da ne pominjem pomorandze…
































Ono sto me je posebno odusevilo je kako obelezavaju granicu imanja, pa sada ko je lud nek preskace



I samo da naglasim da je Malta na moru i da sam stigla do istog. Temperatura mora je oko 15C, sto je vise nego britansko leti, tako da pretpostavljam da jedna devojka koju sam videla da se hrabro okupala mora biti turista iz severnih krajeva :)