Notingemski zamak

Danas smo posetili zamak i muzej o zivotu u Notingemu. Ovaj muzej je bas simpatican, tu su stvari iz prethodnih stotinak godina koje su proizvedene ili koriscene ovde, koje su zapravo ljudi poklonili gradu kako bi se rekonstruisala istorija grada. Postoje rekonstrukcije citavih prodavnica, kao ova u kojoj nisu hteli da mi prodaju cokoladicu :)

Preko starih predmeta i prostorija, sa nekim stvarima meni poznatim iz detinjstva, ali i mnogim koje nisam videla. Ono sto me je odusevilo su mirisi i izgledi koji vas vracaju u neke srecne dane kada su ove stvari koriscene i u vasoj kuci ili kuci vasih baka i deka. Bio to miris vanile (kakve je samo vanilice pravila moja baka) ili miris petroleja i lampa kao ona koju smo koristili uz mnoge vecere koje smo proveli sa maminim roditeljima na rancu. Nasao se tu prvi popularan racunar ZX81, ploce, stari televizori i radio aparati, zatim obucari, frizeri, muzicke prodavnice, elektricar, doktor…
Imaju cak i istoriju nastanka wc-a, sto je razumljivo s’obzirom kako su opsednuti istim, eto saznali smo da je tek 1971.god. ovde 90% domacinstava imalo wc u kuci, a 1990e je samo jos 0.05% imalo wc van kuce. Tako da nisu bili nista napredniji od nas, bar tada.

Inace ispod zamka, a pored ovog muzeja, postoji mreza pecina i tunela, za koje mora unapred da raspita za vremena obilaska :( no kazu da mogu da se vide vinski podrum, Mortimerova rupa i tamnica kralja Davida.
Ono sto smo mi uspeli da vidimo u muzeju je deo podrum-pecine u kome su se skrivali za vreme drugog svetskog rate, eto ima i mogucnost da zamolite osoblje muzeja da vam puste sirenu za vazdusnu opasnost, posto je cak i to ovde samo istorija. Pored toga unutra se moze nabasati na vinski podrum, spajz, neki bicikl i gomilu “zenskih alatki”

I kako bi, nazalost, ova tabla rekla “Zenskom poslu nema kraja”. Kakva surova realnost zena popularno zvanih domacice. Teska infekcija ljudskih mozgova, oba pola, koja ni do danasnjih dana nije u potpunosti sanirana.


Nakon proputovanja kroz zivot u proslom veku nastavili smo ka zamku. Unutra potoji galerija slika i malo starija istorija ovih krajeva. Na prvom spratu smo naisli na sobu sa starim uniformama, izlozbeni eksponati krecu od 1740te god. a zatim ono sto su bile samo njihove uniforme, zastave, oruzje i ordeni polako prerasta u ratne trofeje i mape teritorija koje su “ponosno” osvajali ili na kojima su bili na ‘strani pravde’. U svakom slucaju izlaganje se zavrsava sa 1996om godinom i nama ne milim dogadjajima.

Jos jedna notorna glupost organizama zvanih ljudi i uticaj propagande ‘casti’ koja se zavrsava katastrofama i porazima na obe strane.

U prizemlju je istorija Notingema od Rimljana, preko Saksonaca i Vikinga, do danasnjih dana. Inace iz dvorista zamka se pruza pogled na ceo grad, izmedju ostalog i na onu crkvu Sv.Marije koju sam ranije pominjala, to je ovaj cetvrtasti toranj koji se vidi u pozadini. Izgleda da ova crkva ima temelje jos iz Saksonskog doba, a da je zavrsni izgled dobila u 15.veku, kako sam ranije rekla.

Ova crvka u prvom planu je inace preradjena u restoran/bar na dva nivoa, nismo ga jos obisli, culi smo da je ambijent sjajan, ali da usluga nije bas na nivou (a i sta ih briga sa takvim izgledom uvek mogu da prevare nove posetioce :) Inace sa desne strane se vidi onaj mlin do koga smo ranije isli.

Na kraju smo Robin Hud i ja veseli drugari vezbali gadjanje, mozda nisam prirodni talenat, no znam da ‘motka po glavi’ radi posao u vecini situacija :)

Ah da, javila nam je Zeljka da smo pobedili na pesmi Evrovizije, Englezi ne pominju ko je pobedio vec samo da je bila katastrofa za njih :) evo bacilli smo pogled na vesti bili su pretposlednji.