U nekom trenutku nam je dosadilo da budemo u Havani (7 dana je stvarno previse za obilazak :) pa smo resili da odemo u jedan od obliznjih nacionalnih parkova.
Ime ovog parka je 'Terase' a razlog je sto su od 15-16og veka sekli drvece dok ga nisu svog posekli, tako da je erozija pocela da cini svoje, zatim su danasnji kubanci poceli pravljenje terasa (pre oko 30god.) i posumljavanje (uspesno kao sto se sa slike da videti :) Glavni predstavnik je naravno nacionalno drvo 'palma' :)
Ovo nam je bas bila prijatna pauza od grada i prilicno edukativna, a i dobra prilika da se upoznamo sa 'cudnom' florom Kube. Kad kazem cudnom samo mislim na to da u nasoj sumi raste drugacije drvece :)
Imali smo naseg privatnog vodica (posto se grupna ekskurzija svela na nas dvoje i jednog spanca :) tako da je on dobio vodica na spanskom, a mi na engleskom, no to nam je super prijalo jer smo mogli da caskamo i postavljamo pitanja :)
Prvo su nas odveli na staru plantazu kafe, nemam pojam iz kog vremena no secam se da su gazde bili francuzi, a robovi su radili prljave i teske poslove...
Slika levo predstavlja terase na kojima se susila kafa, zatim se nosila gore ispod onog krovica, gde se nalazi mlin za odvajanje zrna od ljuske, potom je islo prosejavanja i ko zna sta (vec sam zaboravila :) u svakom slucaju pored rucnog branja postojala je i faza razvrstavanja zrna, tako da su se dobra pakvala za izvoz, a losija ostavljala domacinima za upotrebu.
Desno je slika porodicne kuce, na tavanu je stajala spakovana kafa tako da je kuhinja i prostor za jelo bio iza kuce (da ne bi para i mirisi skodili kafi). Danas je ova kuca preradjena u restoran, prostor za jelo je unutar kuce, tu se nalaze i delovi rekonstruisanih zidova i par starih predmeta, a kuhinja je i dalje iza po starom obicaju :)
Ovde nam je bas bilo zanimljivo da slusamo pricice :) izmedju ostalog na ovim terasama sada raste mala (ali vrlo slatka) biljka zvana senzitivna mimoza, ciji se listovi skupljaju na dodir, tako da smo se mi decica lepo igrali sa njom :) Ako uspemo da nadjemo seme mozda je i kupimo, mada cisto sumnjam da ce da pozivi u ovim hladnim krajevima.
Eh, naravno posle cele price o kafi bilo je vreme da se sedne u restoran i popije jedna :) ali na njihov nacin - zasladjena medom. Kafa im je super, uopste nije toliko jaka kao nasa (ili je bar tako kuvaju, kao filter kafu) a varijanta sa medom je bas prijatna cak i meni koja ne pijem kafu :)
Tu nam je vec bilo cudno sto je sve to ukljuceno u cenu (posto je ekskurzija bila relativno jeftina, a ipak je 200km od Havane) no kao ok, ali smo na kraju shvatili koliko nas ovi u Havani 'deru' za svaku sitnicu, posto smo pored kafe imali jos ceo rucak (prste da polizes :) jos jednu kafu i kolac u lokalnom selu.
Ovo je pogled na moderno selo, naime svi ovi ljudi su ziveli rastrkano po okolini, vecina ih je zivela od lova, medjutim kada je region proglasen nacionalnim parkom, ostali su bez posla i hrane tako da je drzava resila da im izgradi ovo selo i svako ko je hteo je mogao da se preseli tu i da pocene da zivi od turizma.
Selo je najgora blok gradnja, no pretpostavljam da je to u datom trenutku bilo najjeftinije :) U svakom slucaju kada su ih naselili tu organizovali su takmicenje u kuvanju i proglasili dva najbolja kuvara, jedan je ostao da kuva u selu, a drugi je na jednoj od okolih sredjenih farmi (gde kuva za turiste), e tu smo mi jeli i bilo je ektra ukusno (inace hrana u Havani bila relativno losa).
No da se vratim dalje na obilazak :) osim razgledanja tog sela (i kolaca) vodili su nas na reku San Juan.
Na reci postoje ovi prirodni bazencici u kojima moze da se kupa, nama je bilo relativno lose vreme, mada je voda bila toplija nego sto smo ocekivali. Okolina ovih bazencica je relativno uredjena, pored jednog restorana u blizini je i neki kompleks kucica za iznajmljivanje (kazu da tu najvise dolaze biciklisti).
U svakom slucaju sve je relativno dobro uklopljeno u divljinu tako da ne odskace kao 'moderno' selo :)
Kraj razgledanja vec znate kako se zavrsio, odlaskom na domaci rucak, jeli smo piletinu ispecenu u nekom zacinu, pored toga se sluzi pirinac i sos od braon pasulja, naravno pored ide salata i cips ispecen od listica neke korenaste bilje koja se tamo jede.
I tako se otprilike zavrsilo nase razgledanje Las Terrazas-a, usput smo zakljucili da ljudi u svim delovima sveta imaju potrebu da voze brza, besna, kola kao sto vec i nalepnica kaze :)
